Bilo je savršeno jutro ispred obale Novog Zelanda: sunce je sjalo, voda je bila kristalno tirkizna, a vetar je blago pirkao. Porodica se brodićem vraćala sa vožnje morem. Sve je delovalo mirno… dok se nije dogodilo nezamislivo.
Mlađi sin, fasciniran meduzom koja je plutala pored broda, previše se nagnuo da bi je dotakao. U trenutku je izgubio ravnotežu i pao u vodu.
— Aleksa! — viknula je majka očajno.
Otac je pokušao da okrene plovilo, ali se motor ugasio usred manevra. Talasi su snažno udarali. Dečak je tonuo, nošen strujom.
Nekoliko metara dalje, grupa turista je upravljala dronom koji je snimao pejzaž. I upravo ta kamera je zabeležila čudo koje se spremalo da se dogodi.
Na snimku se jasno vidi: nekoliko sivih senki se približava iz dubine. Prvo dve, zatim pet, pa celo jato.
Delfini.
Za nekoliko sekundi opkolili su dečaka. Jedan se postavio ispod njega i nežno ga gurnuo ka površini; drugi je plivao u krug, stvarajući vrtlog koji ga je održavao na površini. Ostali su formirali neku vrstu barijere, kao da ga štite od nečega nevidljivog.
Zbunjen, mališan se uspeo uhvatiti za leđa jednog od njih. Nije znao da ga te životinje doslovno održavaju u životu.
Minuta kasnije stigli su spasioci. Kada je brod stigao do dečaka, delfini se nisu udaljili. Ostali su oko njega sve dok ga ljudi nisu izvukli na palubu. Tek tada, skoro uglas, jato se okrenulo i nestalo u dubokom plavetnilu.
Video je postao viralan za samo nekoliko sati. Zapanjeni naučnici objasnili su da delfini imaju zaštitnički instinkt prema drugim živim bićima… ali nikada ranije nije dokumentovana ovako precizna koordinacija.
Nekoliko sedmica kasnije, porodica se vratila na isto mesto.
Dečak je, gledajući u more, šapnuo:
— Mislio sam da hoće samo da se igraju… ali u stvari su me držali da ne potonem.
Od tada, kaže da je more njegova kuća, a delfini… njegovi anđeli.