Bio je vreo dan. Vazduh je drhtao nad ulicom, sunce je topilo asfalt, a sve oko kao da je zamrlo od vrućine. Vlasnik male prodavnice stajao je iza pulta, brojeći dnevni prihod, kada se odjednom začuo čudan tutanj — takav da mu je po leđima prošao jeza.
— Šta je… — nije stigao da završi, kad je pred izlogom iznenada iskakala konj.
Pojavila se kao niotkuda — ogromna, raščupana, sa penom na usnama. Njene oči su bile lude od straha. Odjednom se podigla na zadnje noge i snažno udarila kopitom po staklenim vratima.
BAM!
Po staklu se razleteo splet pukotina. Još jedan udarac — i izlog se rasuo kao kristal. Sunčeve zrake zaigrale su po razbacanim komadima, dok je konj, teško dišući, napravio korak unazad, kao da nešto čeka.
— Šta radiš?! — vikao je vlasnik, izlazeći iz pulta.
Ali životinja nije napala. Okrenula se, udarila kopitima po asfaltu — i pobegla. Muškarac je, psujući, potrčao za njom. Srce mu je lupalo — od besa, straha, nerazumevanja.
— Stoj! — vikao je, klizeći između automobila. — Stoj, čudovište! Sve ćeš razbiti — barem mi odgovori!
Ali konj kao da nije čuo. Jurila je ulicom, ržeći — produženo, jadno, gotovo ljudski. I odjednom se zaustavila.
Muškarac je potrčao… i zapanio se.
Pored puta, u senci drveta, ležao je mali ždrebe. Telo mu je drhtalo, disanje bilo isprekidano, a sa strane — krv, sveže ogrebotine. Odmah je bilo jasno: udarila ga je kola i ostavila da umre.
Konj je prišao bliže, dodirnuo njuškom vrat mališana i tiho ržao. Taj zvuk je prodro do kostiju. Muškarac je osetio kako mu se nešto u unutrašnjosti slomilo.
— Izvini… — prošaptao je — samo si želela da neko pomogne.
Podigao je ždrebeta u ruke i potrčao ka automobilu. Konj — majka — trčala je pored, teško dišući, ne skrećući pogled sa deteta.
Sati u veterinarskoj klinici vukli su se kao večnost. Kucanje vrata, miris antiseptika, šapat lekara. I konačno, veterinar je izašao.
— Sreća — rekao je umorno. — Preživeće.
Muškarac je pogledao kroz prozor. Na travnjaku ispred klinike stajao je konj. Umorna, sva u blatu, legla je na travu, ne skidajući pogled s vrata.
Kasnije, kada je staklo u prodavnici zamenjeno, na novom je stajala fotografija — konj i njegovo ždrebe. A ispod — natpis:
„Ponekad i ludilo je samo ljubav koja vrišti za pomoć.“