Godinama niko ništa nije čuo o njemu. Otišao je u grad, retko pisao, samo bi ponekad poslao roditeljima novac i kratku poruku:
„Dobro sam. Ne brinite.“
I jednog dana — vratio se.
Ne sam.
Sa ženom.
Išli su prašnjavim putem ka staroj kući njegovih roditelja. Sunce se spuštalo, vetar je šuštao kroz krošnje. Ljudi su virili iza ograda, neko je čak zaustavio konja s kolima.
Jer njeno lice bilo je potpuno prekriveno zavojima.
Bele trake čvrsto su obavijale glavu, ostavljajući otvorene samo oči — velike, tužne i zapanjujuće tihe.
— Sine… ko je to? — šapatom upita majka, stežući srce.
— To je moja žena, mama, — odgovori on. — I ne pitaj ništa više. Samo je prihvati.
Od tada se u kući nastanila teška tišina.
Snaja nije izlazila u dvorište, nije gledala nikog u oči, nije razgovarala ni sa kim osim s mužem.
Uveče su se iz njihove sobe čuli tihi jecaji, a zatim — njegove reči utehe.
Komšije su šaputale:
„Ona je sigurno veštica“, govorili su jedni.
„Ne, kriminalka, krije se od policije“, šuškali su drugi.
Majka nije mogla da spava.
Jedne noći, ne izdržavši, tiho je odškrinula vrata sinove sobe.
Pod slabim svetlom lampe žena je sedela ispred ogledala. Polako je skidala zavoje. Jedan po jedan.
Majka je zadrhtala — ne od straha, već od bola.
Ispod zavoja bilo je lice išarano ožiljcima i opekotinama. Koža neravna, crvenkasta, kao da se nekada topila.
Žena je primetila njen pogled i trgnula se.
Tada se sin probudio i shvatio sve.
— Da, sada znate, — rekao je mirno. — Ona me je spasila.
Pre nekoliko godina, u studentskom domu gde sam živeo, izbio je požar.
Gušio sam se u dimu dok nije utrčala ova žena. Izvukla me je iz plamena.
Spasla mi je život, a svoje lice — izgubila.
— Nisam mogao da je ostavim, — pogledao je majku. — Zavoleo sam ne lice, već dušu.
Majka je prišla, sela kraj žene i uzela je za ruku.
— Oprosti, ćerko, — šapnula je kroz suze. — Nisam znala koga nam je Bog poslao.
Ujutru je celo selo pričalo o njima.
Ali više ne o zavojima, ne o strahu — već o ženi koja je žrtvovala sebe zbog drugog,
i o muškarcu koji je shvatio da prava ljubav vidi srcem, a ne očima.