Dva lovca su šetala šumskom stazom kada su primetila čudno ponašanje crvene lisice. Nije bežala kao obično, već je uporno kružila oko jednog mesta, zastajkujući i osluškujući. Zatim je nestala u šiblju.
Radoznalost je nadvladala — muškarci su krenuli za njom i ubrzo su videli nešto neobično: lisica je bacala nešto u duboku jamu. Pažljivo su zavirili i ostali zatečeni.
Na dnu je ležao dečak, mršav i iscrpljen, sa očima punim straha i umora. Upao je u staru lovačku zamku nekoliko dana ranije i jedva preživeo od gladi i hladnoće.
Priča je počela u jednom selu u okolini Valjeva. Jedanaestogodišnji dečak živeo je sa bakom. Kada je starica iznenada obolela, otišao je u šumu po lekovite biljke. Ali zemlja pod nogama se srušila i dečak je upao u zamku — glatke zidove nije bilo moguće savladati.
Tri mučna dana je vikao, ali ga niko nije čuo. Na četvrti dan se pojavila lisica. Prvo mu je delovalo kao halucinacija. Ali te večeri životinja je bacila komad ribe. Sledećih nekoliko dana lisica je redovno donosila hranu, brižljivo nadgledajući odozgo.
Najneverovatnije je bilo šta je učinila potom: dovela je ljude.
Lovci su ispričali da ih je životinja bukvalno navela u deo šume gde inače nisu zalazili. Lisica je povremeno trčala napred, pa se okretala, nateravši ih da je slede. I tako su naišli na jamu i pronašli dečaka živog.
Spaseni dečak nije mogao da veruje svojim očima. Pre nego što su otišli, lovci su oslobodili lisicu, a ona je još jednom zadržala pogled na dečaku — kao da se oprašta.
Ova priča se proširila celom okolinom. Čak su i strogi lovci govorili o tome da životinje mogu pokazati saosećanje, pažnju i vernost.
Od tada, dečak i baka često ostavljaju poslastice na ivici šume — u nadi da će rđa spasiteljka ponovo svratiti kod svojih novih prijatelja.
Ponekad spasioci dolaze u najneočekivanijem obliku. Tada postaje jasno: saosećanje je jezik koji razume svako živo biće.