Jutro je bilo obavijeno gustom maglom. Reka je izdisala paru, a Džo je, njišući se u čamcu kao po navici, slušao miran ritam kapljica koje su lupale o obod. Ribolov je obećavao spokoj—dok odjednom voda nije prasnula u veliki talas. Iz dubine se polako uzdigao krokodil. Ogroman, drevan, sa očima u kojima nije bilo zla, već zabrinutosti.
Iskusni ribolovac odmah je shvatio: ovakvo ponašanje nije slučajno. Krokodil nije napadao, nije režao. Kao da je pozivao. I, ne znajući zašto, Džo je odlučio da krene za ovim čudnim vodičem.
Tajanstveni saputnik
Zver se kretala sporo, povremeno nestajući ispod mutne površine, a potom se ponovo pojavljivala ispred, kao da proverava da li je čovek zaostao. Džo je veslao za njim sve dublje u obrasle mangrove kanale, gde je vazduh bio gust kao dim, a grane drveća grebale čamac, kao da upozoravaju: „Vrati se.“
Posle pola sata stigli su do malene uvale, skrivenoj od pogleda. Tamo, među oborenim granama i poderanim šatorima, videli su ostatke kampa. Na pesku je ležao dnevnik—promočan, ali očuvan. Džo ga je otvorio i s iznenađenjem pročitao poslednje rečenice:
„Ako sam u pravu, krokodili nas koriste kao štit… ali ko koristi njih?“
Signal iz šume
Čarli—kako je Džo u sebi nazvao svog neobičnog saputnika—odjednom je podigao glavu i zaškripao, gledajući prema močvarama. Ribolovac je shvatio: put još nije gotov. Probijajući se kroz močvaru, stigao je do starog skloništa od trske. Tamo je, vezana i iscrpljena, ležala žena. Njeno lice bilo je prekriveno blatom, ali po znački na jakni Džo je prepoznao—to je bila dr Haris, biolog koji je nestao pre nekoliko nedelja.
Džo ju je brzo oslobodio. Žena je jedva disala, ali je uspela da prošapće:
— Oni… kriju krijumčarenu robu… unutar krokodila… ispod kože…
Reči su zaboljele uši. Sve je postalo jasno: krivolovci su divlje životinje pretvorili u žive kontejnere, povređujući ih zbog profita.
Zaseda ispod vode
Krckanje grana—ljudi su se vraćali. Džo i dr Haris nisu stigli da se sakriju. Ali pre nego što su kriminalci primetili, voda oko njih se oživela. Iz močvare su se pojavili desetine krokodila. Na čelu—Čarli. Jedan je skočio na najbližeg krivolovca, čamac se prevrnuo, a ostali, ne verujući svojim očima, pobegli su glavom bez obzira.
Ribolovac i naučnica iskoristili su haos da stignu do čamca i prijave sve policiji.
Čuvar reke
Istraga je ubrzo potvrdila užasno: čitava mreža kriminalaca koristila je životinje za prevoz zabranjenih supstanci. Uhapšeni su, a dr Haris se vratila svom radu, posvetivši život spasavanju onih koji se sami ne mogu zaštititi.
Od tada Džo često vidi poznati obris u vodi. Krokodil polako izlazi iz magle, kao da proverava da li je sve u redu. Više nije bio samo predator. Postao je čuvar reke—podsećanje da i najdivljije srce može biti verno i spašavati.
Sada, lokalni ribolovci, kada ugledaju krokodila sa posebnom oznakom na njušci, ne plaše se. Kažu: „To je Čarli. Ne traži plen. Traži one koji znaju da slušaju reku.“