Ova priča zvuči neverovatno čak i u naše vreme medicinskih čuda. Šezdesetšestogodišnja žena obratila se klinici zbog slabosti i mučnine, uverena da ima problema s pritiskom. Ali rezultati analiza šokirali su lekare — žena je bila trudna. Kasnije se ispostavilo da se iza ovog čuda krije tajna koju niko nije mogao ni naslutiti.
Karen Koneli je 66-godišnja penzionerka, baka troje unučadi, koja živi sa suprugom Džordžom u predgrađu Indijanapolisa. Njihov život tekao je mirno i uredno, sve dok jedan odlazak u bolnicu nije okrenuo sve naglavačke. Nakon pregleda, lekari su saopštili: Karen čeka dete.
„Smejala sam se. Mislila sam da su pomešali testove. Ali kada su uradili tri testa zaredom, morala sam da poverujem“, priseća se ona.
Šansa da zatrudni u njenim godinama — jedna je na milion. Ipak, Karen je postala upravo to čudo, izuzetak od pravila.
Obično se ovakve trudnoće dešavaju zahvaljujući donatorskim jajnim ćelijama i hormonskoj terapiji. Ali ovde medicina nije mogla da objasni fenomen: začeće je nastupilo prirodnim putem.
„Dešava se izuzetno retko — samo kod abnormalno aktivnih jajnika, kada se reproduktivna funkcija neočekivano vraća. Ali sa 66 godina — to je praktično čudo“, objašnjava ginekolog Alis Kerol sa Univerzitetske klinike Indijane.
Od tog trenutka, Karenin život pretvorio se u stalno praćenje i brigu. Pretnja od pobačaja, visok pritisak, bolovi u leđima — svaki dan lekari su se borili za život majke i deteta.
Ipak, trudnoća je napredovala uprkos prognozama. Džordž, Karenin suprug, primio je vest mirno, sa nežnom radošću:
„Činilo mi se da nam Bog daje drugu šansu. Nisam znao zašto — ali osećao sam da se ovo mora desiti“.
Karen, s druge strane, mučile su sumnje. Plašila se — ne samo za svoje zdravlje, već i za to kako će njena deca i društvo reagovati. Ponekad joj se činilo da se Džordž udaljava, iako je spolja ostajao brižan.
„Bio je pored mene, ali kao da je iza zida. Osećala sam da nešto zna, ali ćuti“, priznaje ona.
U 37. nedelji počeli su trudovi. Žena je prebačena u bolnicu u Indijanapolisu. Lekari su se pripremali za carski rez, ali odlučili su da joj daju šansu da rodi prirodnim putem. Nakon nekoliko sati muke, u potpunoj tišini, na svet je došao dečak. Bio je potpuno zdrav.
Svi su plakali od sreće. Svi osim Džordža — stajao je sa strane, kao da ne može da veruje u ono što se dešava.
Nakon otpusta, Karen je primetila da suprug izbegava razgovore, ne prilazi bebi, ne gleda je u oči. Bila je u nedoumici, sve dok jednog dana nije zazvonio telefon iz bolnice. Lekari su insistirali da dođu. Rezultati testova zahtevali su razgovor.
Karen je osećala teskobu — kao da joj srce upozorava na nadolazeći udarac.
Kada je lekar konačno progovorio, glas mu je drhtao:
„Gospođice Koneli, rezultati DNK pokazuju da vaš suprug nije biološki otac deteta“.
Tišina. Karenin svet se srušio.
Nije poricala — pre nekoliko meseci imala je kratak, nepromišljen romantični odnos. Trenutak slabosti koji je želela da zaboravi.
„Mislila sam da to ništa ne znači. Da će sve ostati u prošlosti. Ali sada — sve je postalo jasno“, rekla je.
Džordž je dugo ćutao. Zatim tiho rekao:
„Znao sam. Naslućivao sam. Ali nadao sam se da grešim. I ipak… neću otići. Ovo dete je deo nas. Vaspitaćemo ga zajedno“.
Vest je potresla celu porodicu. Starija deca su reagovala bolno — neko je okrivio majku, neko je jednostavno prestao da komunicira. Ali Džordž je bio taj koji je držao porodicu na okupu:
„Ostajem ne iz sažaljenja. Ostajem jer volim. I zato što dete nije krivo za to kako se pojavilo na svetu“.
Danas dečaku su dve godine. Raste u okruženju ljubavi, iako ne bez izazova. Karen priznaje da svaki njegov smeh podseća na oproštaj koji nije zaslužila, ali ga je ipak dobila.
„Ovo nije bajka. Ovo je život — sa suzama, greškama i čudima. Najvažnije je što se nastavlja“, kaže ona.
A vi — šta mislite? Da li je Džordž trebao otići kada je saznao istinu, ili je postupio kao pravi muškarac, čuvajući porodicu? Podelite svoja razmišljanja u komentarima — jer svaka ljubavna priča se ispituje na svoj način.