Nakon što su lekari dali „nula procenata“ šanse za preživljavanje, nerođena beba jedne majke nadmašila je sve prognoze, zbog čega je dobila nadimak „Bebi HULK“ zbog svoje retke bolesti. Armani, ćerka Čelsi i Blejka Milbija, rođena je sa limfangiomom, stanjem koje izaziva benigni rast u limfnim sudovima. Zbog toga su joj gornji deo tela i ruke rasli neobično brzo, dajući joj izgled malog bodybuildera, što je navelo majku da je s ljubavlju nazove „Mini Hulk“.
Armanijevo stanje dijagnostikovano je u 17. nedelji trudnoće njene majke. Pri rođenju, težila je 12 funti, što je izazvalo pitanja prolaznika koji su mislili da Čelsi očekuje trojke. Uprkos sumornoj prognozi, Armani je pokazala izuzetnu otpornost, iznenadivši sve u sali za porođaj kada je plakala nakon carskog reza u 33. nedelji trudnoće. Otac Blejk je bio napolju, moleći se, dok je Čelsi kasnije priznala da je bila preplavljena strahom i doživela napad panike pre porođaja.
Kada je čula prvobitnu dijagnozu, Čelsi je bila slomljena i očajna. Priznala je da nikada nije čula za ovakvo stanje i bila je uznemirena slikama koje je našla tokom istraživanja. Iskazala je svoju emotivnu borbu, pitajući se zašto je njeno dete pogođeno kada su njena druga dva deteta zdrava. Međutim, njena perspektiva se promenila nakon Armanijinog rođenja. Kada je konačno ugledala ćerku, prevladalo je osećanje zahvalnosti, a suze nisu bile od straha, već od šoka i divljenja.
Nakon rođenja, Armani i njena porodica prebačeni su u specijalizovanu bolnicu u Cincinnatiju, gde je beba započela oporavak. Čelsi je takođe podelila da je tokom ovog izazovnog perioda doživela postporođajnu depresiju. Opisuje njihov put kao „vožnju rolerkosterom“, priznajući svakodnevne borbe, ali ostajući odlučna da bude snažna zbog Armanija i njene druge dvoje dece.
Porodica i dalje gaji nadu za Armanijinu budućnost, jer stanje može da se poboljša predstojećim hirurškim tretmanima. Već je deo viška tečnosti izvučen iz njenih ruku, a majka je sada s ljubavlju naziva „Squishy“. Čelsi takođe primećuje da Armani dostiže razvojne prekretnice, poput prevrtanja i pokušaja da kaže „mama“, što vidi kao znak njenog izvanrednog napretka. Milbijevi su posvećeni tome da svojoj „čudesnoj“ bebi pruže najbolji mogući život i svakodnevno slave njenu jedinstvenost.