To je bila situacija koju nikada nisam očekivala: Ethan, moj bivši s kojim sam provela dve godine, nije nestao u olujnoj svađi, već smo se tiho i postepeno udaljili. Ipak, ostao je neki trag brige među nama. Zato, kada je jedne olujne noći pozvao, glas mu je bio napet i iscrpljen nakon još jednog raskida. Ponudila sam mu svoju gostinsku sobu, verujući da činim plemenitu stvar.
U početku je sve delovalo mirno. Ethan se držao po strani, radio do kasno i izbegavao previše kontakta. Vraćao bi se, na brzinu večerao i povlačio u svoju sobu. Njegovo prisustvo bilo je čudno, ali tišina mi je prijala. Međutim, postepeno se dinamika promenila. Vikendi su donosili goste, a uskoro se moj stan pretvorio u mesto gde su žene dolazile i odlazile. Njihov smeh iza zatvorenih vrata i jutarnji zvuci odlaska narušavali su moj mir. Pokušavala sam da ubedim sebe da nemam razloga za nelagodu – više nismo bili zajedno – ali osećaj nelagodnosti nije nestajao.
Jedne večeri, vraćajući se kući kasnije nego obično, zatekla sam Ethana u kuhinji s nepoznatom ženom. Delili su vino i osmehe. Njegovo nehajno predstavljanje, „Jess, samo drugarica,“ dok sam nespretno stajala kraj frižidera, izazvalo je u meni bes. Nije me povredilo to što viđa druge žene, već njegova potpuna nebriga prema mom prostoru – prostoru koji sam mu nesebično ustupila, a koji je on sada uzimao zdravo za gotovo.
Sledećeg dana rešila sam da razgovaram s njim. „Ethan, moramo da pričamo,“ rekla sam, ulazeći u njegovu sobu bez kucanja. Njegov hladan odgovor, „Sarah, nismo zajedno. Ne možeš da mi govoriš koga ću da dovodim. Ti si mi samo cimerka,“ bio je kao šamar. Moj bes nije imao veze s našom prošlošću, već s njegovim nepoštovanjem mog doma. Kada sam mu rekla da treba da ode, samo se nasmejao, predstavljajući me kao nerazumnu.
Otišao je sledećeg dana, ne rekavši ni reč. Osetila sam istovremeno i olakšanje i tugu. Iskrivio je moju dobrotu u nešto što je postalo otrovno, ali sam povratila svoje samopoštovanje. Trebalo mi je vremena da preradim sav bes, ali znala sam da sam donela ispravnu odluku. Pružila sam mu utočište iz saosećanja, ali nisam bila dužna da trpim nepoštovanje. Zaslužujem bolje – i obećala sam sebi da više nikada nikome, bez obzira na prošlost ili osećanja, neću dozvoliti da me tretira s manje nego što zaslužujem.