U sobi intenzivne nege vladala je tišina, koju je povremeno prekidao ritmičan zvuk aparata. Na bolničkom krevetu ležao je mladi policijski oficir — beo, nepokretan, sa zatvorenim očima. Pre mesec dana zadobio je tešku povredu tokom akcije. Lekari su se borili do poslednjeg daha, ali nada je polako gasila.
Njegova porodica je već potpisala papire. Ujutru su trebali da isključe aparate.
Ali pre toga, iz ljudske dobrote, lekar je dozvolio poslednje oproštajno viđenje — sa onim ko je uvek bio pored oficira.
Zvao se Lari — mladi službeni pas, kome je oficir zamenio oca. Zajedno su prošli stotine sati treninga, noćnih patrola i opasnih zadataka. Kada je vlasnik završio u bolnici, Lari je prestao da jede, spava i sluša druge.
I sada su ga pustili u sobu.
Štene je polako zakoračilo unutra, uši pritisnute, oči — ljudske, pune bola i nade. Prošetalo je oko kreveta, njuškalo vazduh, kao da proverava: je li to stvarno on?
A onda — kao da je shvatilo — iznenada je zavilo i zalajalo. Glasno, očajnički, kao da zahteva: ustani!
Medicinske sestre su se pogledale, jedna je pokušala da izvede psa, ali on je izbio i skočio pravo na krevet. Malo telo je drhtalo od uzbuđenja. Lari je stavio šape na grudi vlasnika, polizao mu ruku i legao, pritisnuvši se celim telom.
U istom trenutku monitori su oživeli. Piskanje je postalo prekidano, zatim brže. Otkucaji srca su skočili.
— Sačekajte… šta se dešava?! — viknuo je lekar.
Oficir, za koga su mislili da je beznadežan, napravio je prvi samostalni udah. Pa još jedan.
U sekundi — prsti su mu se lagano pomerili. Lari je tiho zavijao, lizao dlan, kao da gura: hajde, tu sam.
Lekar je zastao, pa šapnuo:
— Vraća se…
Nekoliko minuta kasnije oficir je poluotvorio oči. Slab, tek primetan osmeh prešao je preko njegovih usana kada je ugledao poznato lice.
Lari je tiho zaurlao, ne skidaći pogled sa njega.
Niko nije mogao da objasni kako je to moguće. Ni medicina, ni nauka. Ali svi koji su tamo bili znali su jedno: ponekad ljubav je jača od svih aparata.
I tog dana, u sobi gde su se pripremali za oproštaj, rodilo se pravo čudo.