Deset godina je Tomas svakog nedeljnog jutra verno nosio bele ruže, ljiljane i lavandu na grob svoje supruge Jelene i time ispunjavao obećanje koje je dao pre nego što mu ju je rak uzeo. Jednog kišnog jutra njegova dvadesettrogodišnja ćerka Ana preklinjala ga je da ne ide. Tomas je ipak otišao, ali je bio zatečen kada se, zbog sve jače oluje, ranije vratio kući i na kuhinjskom stolu zatekao potpuno isti buket cveća koji je upravo ostavio na groblju.
Ana, obuzeta krivicom, priznala je da ga je pratila, da je u naletu emocija uzela cveće i na kraju mu predala izbledelu žutu kovertu koju je napisala njegova preminula supruga.
Pismo u njoj uzdrmalo je Tomasa do temelja i otkrilo da je deset godina žalio na pogrešnom grobu. Žena za koju se oženio i sa kojom je proveo život zapravo je bila Jelenina sestra bliznakinja Marija. Decenijama ranije prava Jelena je poginula u saobraćajnoj nesreći, a njena porodica, očajnički želeći da izbegne skandal oko Marijine vanbračne trudnoće, primorala je Mariju da preuzme Jelenin identitet. Marija je ušla u Jelenin planirani brak i život i čuvala tajnu dvadeset tri godine, dok je odgajala Anu, koja je biološki njena ćerka, ali ne i Tomasova.
Potreseni istinom, Tomas i Ana su prešli 135 milja da se suoče sa njegovom svekrvom Thelmom. Thelma je briznula u plač i potvrdila srceparajuću obmanu, objašnjavajući da je porodica postupila iz straha i stida. U pismu je Marija strastveno priznala da je njen identitet bio lažan, ali da su njena duboka ljubav prema Tomasu i život koji su zajedno izgradili bili potpuno stvarni. Molila ga je da ne voli Anu manje samo zato što nemaju biološku vezu.
Kada je Tomas izašao na verandu da obradi ovu ogromnu obmanu, pogledao je svoju drhtavu ćerku koja se užasavala da će izgubiti njegovu ljubav. Setio se grozničavih dana, noćnih mora i dugogodišnje bezuslovne brige koju su delili i shvatio da biološke veze ne znače ništa u poređenju sa vezom koju su izgradili. Zagrlio je Anu čvrsto i kroz suze joj obećao da će uvek biti njegova ćerka i da ništa nikada neće promeniti njegovu ljubav prema njoj.
Vratili su se kući u tišini, ostavljajući za sobom složenu mrežu laži u Thelminoj kući. Sledeće nedelje Tomas je prvi put posle deset godina prekinuo svoju rutinu i odlučio da ne ode na groblje. Dok je stajao u tihoj kuhinji sa Anom, prihvatio je da još uvek ne zna kako da obradi svoju tugu niti da oprosti obmanu, ali da je ljubav prema njegovoj ćerki jedina apsolutna istina.