Na dan našeg venčanja, moja svekrva se svima osmehivala, ali ja sam znala da je taj osmeh samo maska. Naš odnos je od početka bio napet; stalno je aludirala na to da «nisam dostojna» njihove porodice i ponižavala me je u svakoj prilici. Ipak, nadala sam se da će se nakon udaje led otopiti. Međutim, kada je došlo vreme za darivanje, sve moje nade su se srušile. Prišla mi je sa elegantnom kutijom u rukama i, uz podrugljiv ton, rekla: „Želim ovo da ti poklonim; tako ćeš uvek znati gde ti je mesto u našoj kući.“
Kada sam otvorila kutiju, srce mi se zaledilo; unutra je bila crno-bela uniforma za služavke sa keceljom. Želela je da me ponizi pred svim gostima i javno proglasi da neću biti supruga njenog sina, već služavka u toj kući. Jedva zadržavajući suze, zatvorila sam kutiju i samo uspela da izustim: „Hvala.“ Baš u tom trenutku, moji roditelji, uvek skromni i tihi, prišli su sa crvenom kutijom u rukama. Majka je glasom koji je drhtao od uzbuđenja rekla: „Ovo je naš poklon, želeli smo da svoj život započnete potpuno samostalno.“
Ostala sam bez reči kada sam otvorila kutiju – unutra je stajao blistavi, novi ključ. Moja svekrva Milica, koja od radoznalosti i besa nije mogla da se smiri, istrgla mi je kutiju iz ruku, a kada je videla šta je unutra, bukvalno je pobesnela. Moji roditelji su prodali svoju veliku kuću i kupili dva manja stana; jedan za sebe, a drugi nama kao svadbeni poklon. Milica je počela da vrišti nasred sale: „Nemate pravo na to! Oni moraju da žive sa nama, ovo je besmislica!“
Miličini planovi su se srušili u sekundi; njen san da me pretvori u poslušnu služavku postao je nemoguć. Dok je ona drhtala od besa usred sale, moja majka je sa neverovatnim mirom rekla: „Mi samo želimo da deca budu srećna i nezavisna, ostalo Vas se ne tiče.“ To je bila tačka na sve. U tom trenutku sam prvi put u životu osetila kako mi teret spada sa ramena i kako sam stekla pravu slobodu.
Odmah nakon venčanja preselili smo se u naš novi stan. Pošto je izgubila kontrolu, Milica od tog dana ne razgovara sa nama i odbija da nam dođe u goste jer to smatra «ponižavajućim položajem». Dok ona uniforma za služavku koju mi je dala truli negde u uglu, ja živim u miru kao gospodarica svog doma. Iskreno, ovu tišinu ne bih menjala ni za šta; jer ponekad je najveća lekcija izvojevati tihu, ali plemenitu pobedu nad zlobom.