Andrej, osnivač uspešne kompanije za logističku tehnologiju, oduvek je bio poznat po svojoj disciplini i isplaniranom životu. U njegovom kalendaru nije bilo ni sekunde praznog hoda, ali ovo popodne posvetio je svojoj majci Milici. Dok su lagano šetali parkom, majka je kritikovala njegovu stalnu trku za uspehom, govoreći mu da mu život prolazi u žurbi. Andrej je upravo pokušavao da joj se blago osmehne i pretvori se da je opušten, kada se skamenio pred siluetom koju je ugledao na klupi ispred njih.
Njegova bivša supruga Natalija, raščupane kose i bledog lica, zaspala je na klupi. Ova žena, koju je ostavio pre dve godine misleći da mu je život s njom „previše komplikovan“, sada je izgledala mnogo mršavije i iscrpljenije nego što ju je pamtio. Ipak, ono što je Andreja najviše potreslo bilo je to što Natalija nije bila sama; pored nje su bile dve novorođene bebe, umotane u ćebad, koje su mirno ležale. Andrej se tako naglo zaustavio da je njegova majka pored njega zamalo izgubila ravnotežu i pala.
Natalija se nije budila čak ni uz tihi zvuk koji je ispustila jedna od beba; očigledno je bila utonula u dubok san izazvan potpunom iscrpljenošću. Andrej je osetio kako mu srce ubrzano kuca dok je pokušavao da shvati zašto je ova žena, koju je nekada opisivao kao „elegantnu i nežnu“, u ovakvom stanju. Knedla mu je stala u grlu, a on je prišao korak bliže, moleći se da ono što vidi nije istina.
Njegov um je, onom istom poslovnom disciplinom, počeo da sklapa deliće slagalice. Kada je izračunao datum njihovog rastanka i starost beba, istina ga je udarila poput šamara. Bebe su toliko ličile na njega da je bilo nemoguće poricati. Mali nosevi, boja kose i položaj u kojem su spavale bili su kopija Andrejevih fotografija iz detinjstva. Suočavajući se sa ovom velikom tajnom koja je bila skrivena od njega, Andrej je prvi put u životu osetio da gubi kontrolu.
U tom trenutku, on nije bio Andrej, gigant iz sveta tehnologije, već samo otac pun kajanja i bivši muž. Videti sopstvenu decu u kutu parka, u tako teškim uslovima, srušilo je sav ponos u njemu. Trenutak kada je nežno probudio Nataliju i uzeo svoju decu u naručje bio je početak perioda koji je za Andreja postao mnogo važniji od bilo kog poslovnog sastanka ili milionskih ugovora. Sada je bio u samom centru onog „komplikovanog života“ od kojeg je nekada bežao, i ovog puta nije imao nameru da ih ostavi.